Kada je Ani Karanović, bankarki po profesiji, u 35. godini otkriven rak dojke, u roku od dve nedelje je operisana. Nije, kaže, ni bila svesna šta ju je snašlo. Tada nije razmišljala o tome kako će njeno telo estetski izgledati nakon mastektomije, bilo joj je samo važno da spasi život. Međutim, po izlasku iz bolnice doživela je šok.
Nijedna žena ne zaslužuje da živi bez osnovnog simbola ženstvenosti
U glavi su mi se rojila pitanja kako ću dalje, kako će moje stanje prihvatiti suprug, deca, pa i šira porodica – seća se Ana svog traumatičnog iskustva.
Njoj je operacija urađena pre više od dve decenije, kada se u našim zdravstvenim ustanovama nije radila primarna rekonstrukcija dojke, odnosno taj zahvat nije bio strandardna procedura nakon mastektomije.
Danas jeste i to iz iskustava pacijenata i po mišljenju lekara značajno doprinosi bržem oporavku žena od bolesti.
Na sreću žene su sada u mogućnosti da nakon mastektomije urade rekonstukciju dojke i iz operacione sale izađe sa manje psihičke traume i lakše prevaziđu ceo tok lečenja. Ja jesam imala podršku porodice, ali nije bilo lako objasniti deci šta je snašlo njihovu majku. Primetili su da stavljam protezu u kupaći kostim kad smo odlazili na letovanje i postavljali su pitanja. To je bio prvi impuls, okidač, da počnem da razmišljam o rekonstrukciji koja je u međuvremenu počela da se radi na Onkološkom institutu u Beogradu. Danas, deset godina posle urađene rekonstrukcije dojke vodim kvalitniji života, srećnija sam i zadovoljnija – kaže Ana.
Ona s posebnom zahvalnošću pominje dr Oliveru Kosovac, specijalistu plastične i rekonstruktivne hirurgije, koja je zajedno sa svojim kolegama uspela da se izbori da se na Onkološkom institutu rekstrukcija dojke nakon mastektomije radi kao standardna procedura u slučajevima kada je indikovana.
Iako se na ovu vrstu intervencije ranije gledalo kao na estetski hir žene, dr Kosovac smatra da je opravdana jer žene spasava psihičkih trauma zbog narušenog telesnog izgleda, te da ih bukvalno vraća u normalan život.
U stručnim krugovima smatrali su da estetski rezultat nije presudan za izlečenje pacijentkinja, te da je nakon rekontrukcije dojke onemogućeno njihovo dalje praćenje. Mnogi nisu verovali da to može postati standardna procedura nakon mastektomije, međutim istrajnim borbom i argumentima uspeli smo da sprovedemo udelo proceduru koja je u svetu standard u lečenju raka dojke. Uz presudnu podršku prof. dr Džodića koji je tada bio direktor hirurgije na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, uspeli smo da sprovedemo u delo proceduru koja u svetu standard u lečenju raka dojke- priča dr Kosovac.
Dr Olivera Kosovac naglašava da svi lekari koji se bave rekonstrukcijom moraju da poseduju adekvatnu onkološku edukaciju, da bi rezultat njihovih operacija bio dobar po fizičko i mentalno zdravlje pacijenata.
“Ukoliko ustanova ne raspolaže adekvatnim protezama ili pak rekonstrukciju rade nedovoljno stručne osobe, estetski rezultat može biti značajno lošiji od očekivanog. Rekonstruktivna hirurgija dojki podrazumeva tačno postavljanje indikacija za određeni operativni zahvat. To najpre zavisi od stadijuma bolesti, potom od veličine dojki i naravno od želje pacijentkinje. Često je potrebno uraditi više operacija, pa i na zdravoj dojci da bi se postigla simetrija grudnog koša. Tek onda smo postigli cilj. Pacijentkinje su srećne, zadovoljne i mogu normalno da funkcinišu”, kaže dr Kosovac.
Nakon 17 godina iskustva i 2.000 urađenih rekonstrukcija, ona smatra da svi centri koji se bave lečenjem raka dojke moraju u svom sastavu da imaju i određeni broj rekonstruktivnih hirurga. Danas, u svojoj Ordinaciji , dr Kosovac nastavlja da pomaže ženama.
Ona naglašava da sve žene imaju mogućnost da urade rekonstrukciju i u slučajevima kada je kod njih dojka već ranije uklonjena. Ukoliko nemaju proširenje bolesti –zdrave su, mogu im se uraditi takozvane odložene rekonstrukcije u bili kom periodu posle operacije.
Dobar kozmetski efekat i simetričan grudni koš daju doprinos potpunoj rehabilitaciji pacijentkinja- ističe dr Kosovac koja je u dugogodišnjoj praksi svedočila tome s koliko se brige i straha žene suočavaju sa mastektomijom.
Nakon saznanja da boluju od karcinoma, dodatni stres ili strah im izaziva mogućnost da im se amputira dojka, to jest da im se ukloni ženstvenost i seksualnost koju one normalno vezuju za dojku. Žene teško prihvataju taj gubitak. Govorile su mi da se kupaju i presvlače u mraku. Ne žele da vide sebe, a još manje da se prikazuju drugima. Postoji i strah od odbacivanja partnera, mada često one same sebe izoluju i izbegavaju bilo kakav kontakt smatrajući sebe nepoželjnom.